О књизи: година / „Човек је убијен пред мојим очима“ није најпријатнија фраза коју можете чути. Можда нисам једини, можда су многи видели да неко други умире. Обично ова фраза изазива симпатије и радозналост: како се то тачно догодило, зашто, шта је био разлог и шта је био резултат? Када тако нешто кажем, реакција је потпуно другачија: ужас. Зато што нисам видео само нечију смрт, видео сам девојку како гори жива пред мојим очима. Још је видим у сновима, чујем врисак... Али на њеном месту сам требао бити ја, тако је рекао пре него што је убио: Немам места на овом свету. Зато што мисли да сам вештица, или је у питању нешто друго? Он наставља да убија девојке које личе на мене, али ме не дира. Зато што жели да то остави за крај или чека да дођем код њега? Или можда он уопште није манијак, а све је ово само игра? Превише је питања на која још немам одговоре, али сигурно ће их бити…